SAMO ZA LUDAKE

Polako završavam sa čitanjem Stepskog vuka i hoću da podelim sa vama jedan odlomak:

" Nosio si u sebi jednu sliku o životu, jednu veru i zahtev, bio si spreman na dela patnje i žrtve, a postepeno si primećivao da svet od tebe ne trazi ni dela ni žrtve i tome slično, da život nije herojski ep, sa junačkim ulogama i ostalim, vec samo građanska bolja soba u kojoj su ljudi savrseno zadovoljni jelom i pićem, kafom i pletenjem čarapa, igranjem taroka i muzikom preko radija. A ko hoće nešto drugo i u sebi nosi nešto drugo, ono junačko i lepo, ko obozava velike pesnike ili svece, taj je budala i Don Kihot. (Dalje)

Ne sviđaju mi se teme ovde, ako ovo zaživi od ovog bloga ću napraviti sopstveni sajt, koji ću moći da uredjujem kako ja želim. A do tada moram da pristanem na prvi kompromis i izaberem neku od ponuđenih tema. Neka bude ova, a ovo je pesma koja me asocira na nju..

Moj prvi članak... Da li odmah da nagovestim magiju ovog mesta ili da sačekam još malo? Ne, nije još  uvek vreme za to. Prvo, zdravo stranče, slučajni posetioče, ove redove posvećujem Tebi. Raduje me što čitaš pažljivo i što si primetio grešku. Ni ja ne verujem u slučajnost.. Nisi ovde slučajno, postoji nekakav razlog. Hajde, otkrij mi ga? Ili je to još uvek nejasno? Možda treba da ga pronadjemo zajedno ovde u magičnom pozorištu. Nisi sam ovde osećaš li to, ima nas još. Možeš li da nas prepoznaš, dodji pridruži nam se, popni se na scenu, ali pre toga moraš uraditi nešto. Moraš skinuti sve maske... da... izaći iz svih kalupa, skinuti sve etikete, ovde moraš biti baš ti da bi se popeo, jer samo onda ćeš na sceni moći da budeš bilo ko.. (Dalje)