Ovo je priča napisana pre godinu ili dve, (moja orijentacija u vremenu je oduvek bila problematična) sećam se da je napisana što se kaže u jednom dahu, u naletu inspiracije kada su me mučila neka pitanja na koja još uvek nemam jasan odgovor. Nažalost, priča je nekako po različitim računarima nestala, tako da ću je ovde kucati po sećanju, verovatno neće biti dobro napisana kao originalna, ali suština će biti pogođena.
Kada sam pre par dana došla na ovaj blog (iako je moj subjektivni osećaj da sam ovde mnogo duže) imala sam zamerku na to što ne mogu da pronađem zanimljivu temu, a onda sam malo čeprkala i videla da to može da se menja i prilagođava i tako je nastala moja nova tema! :) Ako ste razočarani mojom kreacijom u svoju odbranu imam da kažem da njen cilj i nije da se dopadne, nego da ostavi moj lični pečat na ovom blogu.. E a da ovaj post ne bi bio isključivo promocija moje nove teme i da me zbog radi toga ne bi spalili na lomači, jer spamujem bezveze, pokušaću da izvadim stvar sa Đoletom koji večeras "peva" samo za "treću smenu", tj. sve nas koji još uvek nismo uspeli da savladamo nesanicu.. Eto kad spomenuh nesanicu, da vas počastim jednim Andrićevim citatom i još malo iskupim postojanje ovog posra : "Sve što nikad nisam mogao u snu naslutiti ni na javi viseti kazala mi je nesanica svojim nemim i mračnim govorom."
Pa naspi još jednu za........